Oštećenja sluha mogu biti prouzrokovana različitim faktorima i mogu biti postepena ili iznenadna. Kada se oštećenje sluha dešava postepeno onda ga je teže uočiti. Bitno je obratiti pažnju na prve simptome kao što su teškoće u praćenju razgovora u slučaju kada postoji srednji nivo pozadinskog šuma, ili na primer kada se javi problem u razumevanju viših tonova poput dečijih glasova.

Oštećenje sluha može biti blago, srednje ili teško, odnosno trajno ili privremeno.

Tipovi i uzroci

Dve osnovne vrste oštećenja sluha su provodno i perceptivno tj. senzorineuralno, a postoji i kombinovano oštećenje.

Provodno oštećenja sluha (konduktivno) javlja se zbog problema u prenosu zvuka kroz spoljnje i srednje uvo do unutrašnjeg. Uglavnom se javlja zbog nakupljanja cerumena u spoljašnjem ušnom kanalu. Od ostalih uzroka trebalo bi istaći upale spoljašnjeg i srednjega uva koje mogu izazvati pucanje bubne opne i oštećenje čekica, nakovnja i uzengije.

Jedna od bolesti slušnih koščica, odnosno najmanje od njih, uzengije, je otoskleroza, kod koje se javlja pojačano okoštavanje, a samim tim i onemogućavanje prenosa zvuka do unutrašnjeg uva. Oštećenja spoljašnjeg i srednjega uva nakon povrede takođe mogu izazvati provodno oštećenje sluha.

Perceptivno oštećenje sluha (senzorineuralno) javlja se usled problema sa ćelijama unutrašnjega uva. Do toga najčešće dolazi zbog buke, povreda nakon eksplozija (visok pritisak), povreda glave, neki lekovi, kao i različite bolesti poput šećerne bolesti, slabe cirkulacije, tumori slušnog živca, infekcije različitim virusima i slično.

Relativno čest uzrok može biti i Ménièrova bolest, tj. bolest unutrašnjeg uva, gde se uz gubitak sluha istovremeno javljaju i vrtoglavica i šum u uvu.

Na kraju bismo pomenuli i gubitak sluha koji nastaje tokom starenja. Oko 40% ljudi starijih od 65 godina i čak 80% osoba starijih od 80 godina imaju oštećenje sluha.

Kako dijagnostifikovati gubitak sluha?

Osobe koje imaju neki od simptoma gubitka sluha trebalo bi da posete otorinolaringologa koji će uraditi otoskopski pregled i dalje ih uputiti na audiološka testiranja kako bi se izvršila objektivna procena gubitak sluha.

Osnovna audiološki test naziva se audiometrija. Tokom testa, ispitanik ima slušalice i sluša različite tonove samo na jedno uvo. Lekar testira te tonove i zahteva od ispitanika da prijavi svaki novi ton.

Tonovi se ponavljaju na različitim visinama kako bi se utvrdilo koji se najslabije čuje. Pored toga, lekar ispituje i razumevanje odredjenih reči.

Osim audiometrije, postoji i drugi jednostavni test – timpanometrija. Pomoću nje se procenjuje sposobnost bubne opne da prima zvuke i srednjeg uva da iste dalje prenosi. U zavisnosti od rezultata testa, preporučuje se dalja obrada i lečenje.

Lečenje oštećenja sluha

Lečenje zavisi od uzroka gubitka sluha. Ako je u pitanju samo cerumen koji blokira prolaz zvučnih talasa, obično ispiranje uva vodom rešava problem.

Mala deca često imaju problem sa upalama srednjeg uva. Ukoliko se timpanometrijom utvrdi da postoji neki sadržaj u srednjem uvu zbog koga deca otežano čuju, preporučuje se miringotomija, odnosno zarezivanje bubne opne, odstranjivanje sadržaja iz srednjega uva i na kraju uvodjenje ventilacione cevčice kroz bubnu opnu. Ona ostaje do 6 meseci u bubnoj opni i nema negativne efekte na kasnije funkcionisanje bubne opne i srednjeg uva.

Ukoliko je dijagnostičkim metodama utvrdjeno postojanje otoskleroze, terapija je uklanjanje oštećenog dela uzengije i ugradjivanje proteze umesto njega.

Kada su oštećene slušne ćelije u unutrašnjem uvu, predlaže se upotreba nekog slušnog pomagala. Kada se radi o teškom oštećenju sluha, koriste se i implantati koji se ugradjuju u srednje i unutrašnje uvo i tako se omogućava bolji sluh.

Savremenim, modernim metodama lečenja može se bitno pomoći osobama sa oštećenim sluhom kako bi se one ponovo uključile u normalne životne aktivnosti.